Razlika između cirkularnog i mlečnog karijesa

Proces cirkularnog karijesa uvek po�inje na gornjim sekuti�ima, vrlo brzo širi na ostale mle�ne zube u gornjoj vilici, a tek kasnije i na donju vilicu. To je i osnovna specifi�nost u odnosu na klasi�ni karijes koji naj�eš�e po�inje u jamicama i fisurama griznih površina mle�nih molara. Isto tako napredovanje cirkularnog karijesa mo�e da bude izuzetno brzo i ve� u roku od nekoliko nedelja od belih mrlja dolazi do razaranja zuba.
Koji je uzrok cirkularnog karijesa?
U svakom slu�aju to su bakterije iz roda Streptoccocus mutans koje su i ina�e osnovni izaziva�i razaranja gle�i zuba. One se vezuju za površinu zuba, oko sebe stvaraju sluzave omota�e koji se nazivaju zubni plak. U njemu bakterije prera�uju še�ere neophodne za sopstvenu ishranu, a kao nus produkt nagomilavaju se organske kiseline. Kiseline deluju na površinu gle�i zuba, narušavaju�i ravnote�u izme�u mehanizama razgradnje i ponovne izgradnje mineralne rešetke. Kao posledica toga minerali se izvla�e iz gle�i (demineralizacija), ona slabi, gubi svoju providnost (pojava belih mrlja) i na kraju puca.

“Sindrom bočice”

Do skora se smatralo da je jedini uzrok cirkularnog karijesa �esto i dugo dr�anje u ustima bebe bo�ice sa zaše�erenom vodom, �ajem, sokom ili mlekom. U engleskoj stru�noj literaturi cirkularni karijes se zbog toga ozna�ava kao “sindrom bo�ice”. Nekada je u našim krajevima bio obi�aj da se dete uspavljuje sa cuclom umo�enom u med. Isto tako pojava oboljenja je povezivana i sa zasla�ivanjem vešta�ke hrane za bebe. Smatralo se da bolest po�inje na gornjim zubima jer su donji zašti�eni od dejstva še�era preko jezika koji ih prekriva. Zbog svega toga stroga preporuka je da se detetu radi uspavljivanja ne sme du�e vreme ostavljati bo�ica sa te�nostima u kojima postoje še�eri. Dozvoljeno je da u bočici bude samo čista voda ili nezašećereni čaj.
Značajna uloga pljuvačke

Ipak, primećeno je da se cirkularni karijes razvija i kod dece koja se ne dohranjuju, ali se uspavljuju borave�i �esto i du�e vreme na dojci. Nova saznanja o zna�ajnoj ulozi pljva�ke u odbrani zuba od razvoja zubnog karijesa u potpunosti su rasvetlila sve enigme i oko razvoja cirkularnog karijesa. Pljuva�ka je najva�niji faktor u zaštiti usne duplje i zuba. Ima �itav niz uloga od kojih su najva�nije:
1. mehani�ko ispiranje ostataka hrane sa zuba i sluznice,
2. razlaganje še�era pomo�u enzima koje sadr�i,
3. prisustvo odbrambenih antitela (posebna grupa ozna�ena kao IgA), kao i drugih odbrambenih mehanizama,
4. neutralizacija kiselina,
5. remineralizacija površine gle�i i dr.
Svako du�e nagomilavanje še�era, bilo da je iz bo�ice, vešta�ke hrane, pa i maj�inog mleka predstavlja izvor hrane za bakterije na zubima, koje ga i obilato koriste. Ukoliko su roditelji, a posebno majka, nosioci velike koncentracije S. mutansa u svojim ustima u periodu nicanja zuba, infekcija u ustima deteta je mnogo ja�a, a time i šansa da se karijes pre razvije. Gornji sekuti�i su posebno osetljivi jer je u tom predelu pljuva�ka slabije pokretna, a time i njena zaštitna uloga. Usne kod dece nisu u potpunosti zatvorene pa se predeo gornjih zuba br�e suši. Beba du�e vremena spava, a u periodu sna pljuvačka se slabije luči. Pljuvačka kod bebe ima upola manje odbrambenih antitela nego u kasnijim periodima.
Bolje spre�iti...
Prema tome cirkularni karijes je posledica LOŠE BRIGE O DEčJIM ZUBIMA i preteranog opterećivanja šećerima a ne samo bočice ili zašećerene cucle. Kako da ga sprečimo:
roditelji moraju redovno da peru zube i po mogu�stvu da eliminišu Streptoccocus mutans iz svojih usta. Tako�e, moraju redovno bebi da �iste zube pomožu gaze, i to najbolje ujutru posle jela i pred spavanje.
Ako se pojave bele mrlje neophodno je što hitnije otići stomatologu koji će preduzeti efikasne mere da se tako početno oštećena gleđ remineralizuje i da proces više ne napreduje. Naravno odmah se mora započeti sa brisanjem zuba pomoću gaze i to više puta dnevno.
Ako se zakasni, i bele mrlje napreduju u defekt na gle�i, takav zub se hitno mora restaurirati. Danas postoje vrlo dobri materijali i bezbolne metode koje �e ovakve zube lako i efikasno “popraviti”. Ako stomatolog odla�e intervenciju ili tvrdi da se ništa ne mo�e ili ne treba uraditi, treba potra�iti drugog.
Kod uznapredovalih ošte�enja, gde nije mogu�e ispunima restaurirati zube, oni se mogu o�uvati specijalnim fabri�kim, metalnim ili polikarbonatnim krunicama.
Jako razoreni zubi, sa zaostalim korenovima, sa procesima u kosti i fistulama, moraju se izvaditi. Nestru�no je mišljenje stomatologa koji insistira na njihovom du�em zadr�avanju jer su takvi zubi izvor infekcije i mogu�nosti ošte�enja celog organizma. Ponekad se zakasni sa dolaskom kod stomatologa pa se vadi veliki broj zuba. U tom slu�aju se izra�uju protezice za decu. One im poma�u da �va�u, da govore, a svakako imaju i estetski efekat koji je u današnje vreme izuzetno zna�ajan i kod mališana.