Vadjenje mlecnih zuba predstavlja laku hirursku intervenciju,posebno ako je u pitanju fizioloska smena i uznapredovala resorpcija.Neophodan je posebno pazljiv pristup detetu, uz razumevanje i strpljenje kako bi se izbeglo negativno iskustvo ili nastajanje straha.
Detetu treba objasniti osecaje koje ce iskusiti, ali bez pokusaja da se prevari.Izbegavati izraze kao sto su “bol” i “krckanje” a koristiti “peckanje” i “pomeranje” kada govorimo o anesteziji ili vadjenju zuba.
Oralnohirurske zahvate kod dece je najbolje uraditi u jutarnjim casovima dok su deca odmorna i sveza.Dobro bi bilo da deca neposredno pre intervencije 1,5-2h imaju lagan obrok I da su obavila svoje fizioloske potrebe.
Hirurske instrumente pripremati van domasaja pogleda deteta.
Najteza komplikacija je vadjenje stalnog zamenika (premolara) zajedno sa korenima mlecnog zuba. Ako ipak dodje do nezeljene komplikacije moguce je vracanje klice zuba u svoje leziste i mozemo ocekivati potpuno prihvatanje,a kasnije i neometano nicanje.Da bi se izbegla komplikacija neophodno je pre ekstrakcije na osnovu rendgen analize odrediti odnos zametka stalnog zuba i korena mlecnog zuba.
Saveti roditeljima
Da bi se sprecile komplikacije posle vadjenja zuba roditeljima treba dati uputstvo o ponasanju deteta nakon vadjenja zuba:
- da ne ispira usta
- da ne gricka usne i obraz (jer mogu nastati bolne ranice nakon prestanka anestetika)
- da ne koristi aspirinske preparate (andol, midol…) vec je najbolje uzeti nimulid ili kafetin
- da uzima kasastu i mlaku hranu
- da koristi obloge (vlaznu maramicu) ukoliko je to neophodno
