Dečija stomatologija

Povrede zuba kod dece

Autor micabg

O vremenu od nastanka povrede do pocetka lecenja najvise zavisi hoce li terapija zubnih trauma biti uspesna!

Ovo je jedan  od glavnih problema u dečjoj stomatologiji, a zbog velike pojave predstavlja stvaran i relativno ozbiljan javno-zdravstveni problem. Učestalost zubnih trauma znatno varira, pa se pojedine starosne grupe opravdano mogu smatrati rizičnima za nastanak povrede, i to deca od druge do četvrte godine sa mlečnim zubima i od sedme do desete godine sa stalnim zubima.

Rizične starosne grupe za povredu zuba

Povrede su najčešće od druge do treće godine, dakle kad deca imaju jaku potrebu za istraživanjem okoline, pa su zbog nerazvijene i neuskladjene motorike, nesposobnosti prikladne procene opasnosti, kontrole impulsa i neshvatanja posledica svoje aktivnosti podložnija povredama. Najčešći su uzroci padovi i udarci u neki predmet, s tim da se većinom povređuju u kući ili vrtiću.

O vremenu od nastanka povrede do početka lečenja najviše zavisi hoće li terapija zubnih trauma biti uspešna!

Za školsku decu opšte je izražena potreba socijalnog prihvatanja. Pristup u grupu vrsnjaka postaje vazniji od samostalnosti ili slaganja sa zeljama roditelja, dete je sklonije avanturama jer zeli steci samopouzdanje i pokazati vrsnjacima da je dostojno njihovog prihvatanja. Deca od sest do devet godina sporije razradjuju slozene podatke i ne mogu proceniti brzinu i opasnost. Opasnost od povreda posebno je izrazena kod nagle dece, ali i hiperaktivne i impulzivne s obzirom na to da imaju visi potencijal pravljenja gresaka, a nisu u stanju predvidjeti moguce posledice. Zubne traume ceste su i u dobu od sedam do 12 godina, razdoblju mirovanja psihofizickog razvoja, sto traje sve do prvih znakova puberteta. To razdoblje karakterise teznja za pobedjivanjem u igrama i suparnistvo medju vrsnjacima. Deca su izvanredno privrzena grupama s vodjom koje se formiraju oko odredjenih aktivnosti. U tom dobu intenzivno se razvijaju i motoricke vestine, deca ucestvuju u razlicitim grupnim igrama, pa se povecava i mogucnost razlicitih povreda, ukljucujuci i zuba. Pocetkom puberteta opada ucestalost zubnih trauma.

Sta povecava sklonost?

Predispozicije koje povecavaju sklonost nastanka povrede zuba mogu biti:

  • gornji prednji zubi izbaceni prema spolja (povecan preklop s protruzijom gornjih sekutica)
  • kratka gornja usna koja nepotpuno prekriva gornje zube – gornja usna koja potpuno prekriva prednje zube moze u slucaju povrede prilicno ublaziti udarac, pa ce umesto frakture (prijeloma) krune cesto nastati samo blaga luksacija (iscasenje)
  • odredjeni psiholoski uzroci (npr. temperament) i razne stresne situacije (bolest deteta, bolest ili smrt clana porodice, preseljenje i sl.) povecavaju opasnost od traume, pa su takva deca izlozenija povredama.

Nakon povredjivanja sto pre se obratite stomatologu

Prelomi krune i korena i potpuno izbijanje gornjih prednjih zuba ubrajaju se u najcesce povrede. Cesto ih prati jace ili slabije krvarenje uz razderotinu koze lica, sto pruza impresivnu klinicku sliku, s kojom su cesto u skladu ponasanje deteta i reakcije roditelja. Stoga valja sto pre iskljuciti prelom vilicnog ili alveolarnog nastavka, a ako postoji jace krvarenje ili opseznija razderotina, najprije treba njih sanirati.

Vreme od nastanka povrede do pocetka lecenja najvazniji je uzrok uspesnosti terapije vecine zubnih trauma. Stoga se povrede zuba opravdano smatraju hitnim stanjima u stomatologiji, pa lecenje treba poceti sto pre. To posebno vazi kada je posredi izbijanje zuba ili prelom krune s otvorenom pulpom (zivcem), pri cemu treba sto pre zaustaviti krvarenje, replantirati zub (vratiti ga u njegovo leziste) ili prekriti otvorenu pulpu.
Kad je posredi izbijanje zuba, roditelji trebaju sto je moguce pre doci do stomatologa, a izbijeni zub, ako ga vec sami nisu vratili u njegovo leziste (alveolu), do ambulante doneti u fizioloskom rastvoru ili mleku. Posle dolaska u ambulantu, odmah nakon izbijanja ili kratko nakon njega, klinickim pregledom utvrdjuje se da li izbijeni zub kontaminiran cesticama tla (ako se smatra potrebnim, roditelje sa detetom uputiti pedijatru zbog prevencije tetanusa jer je zub bio u kontaminiranoj sredini), da li je ostecen koren zuba i koliki je stepen resorpcije (stepen nestajanja korena mlecnog zuba). Ako je rec o jacem krvarenju, treba ga zaustaviti, a pre odluke o replantaciji treba proceniti koliko je postupak opravdan. Vazna su merila za takvu procenu tzv. ekstraoralno vreme, tj. vreme od trenutka izbijanja do dolaska u ambulantu, starost pacijenta i stepen resorpcije izbijenoga mlecnog zuba. Replantacija nije opravdana ako je zub jace resorbovan, a do njegove fizioloske smene nije ostalo vise od godinu dana. Sto se tice ekstraoralnog vremena, ne smije biti duze od 30 minuta jer je u protivnom verovatnost uspeha je vrlo mala. Ako su roditelji vratili zub u leziste i odmah dosli u ambulantu, nastavlja se postupak replantacije, nakon cega se zub imobilizira kompozitnim splintom sledecih sedam do deset dana. U slucajevima kada izbijeni zub nije moguce replantirati, terapijski postupak sastoji se u izradi parcijalne proteze ili drzaca mesta.

Zdravstveno prosvecivanje u sluzbi prevencije

Da bi ovakvih slucajeva bilo sto manje, potrebno je delovati preventivno, i to zdravstvenim prosvecivanjem dece, roditelja i nastavnika u skolama. Putem predavanja, edukativnih filmova i brosura treba upozoravati na najcesce situacije i uzroke nastanka povreda zuba kako bi se izbegle takve situacije i povecao oprez.
Kada govorimo o sprecavanju nastanka zubnih trauma u skoli, mestu s najvecim brojem povreda stalnih zuba u dece, treba posebno voditi racuna o planiranju casova fizickog vaspitanja. Istrazivanja su, naime, pokazala da je oko 12 sati prije podne i izmedju 17 i 18 sati posle podne najveci rizik nastanka povrede.
Uz to, deca koja se bave razlicitim sportovima, npr hokejom na ledu, karateom, izlozenija su povredama zuba, pa se preporucuje izrada stitnika za zube. Stoga je neophodna saradnja roditelja i trenera sa stomatologom koji ce detetu napraviti individualni dentalni stitnik po meri. Tako se osigurava bolji sklad sa zubnim lukom, bolje prianjanje zastitnog stitnika na zube te bolji prijenos sila. individualno izradjeni stitnici ne stvaraju smetnje prilikom disanja i govora, ne ispadaju iz usta te se deca mogu usresrediti na sportsku aktivnost.

Ostavi komentar