Zubi

Stomatolog protiv dijabetesa

Autor micabg

Dijabetes podrazumeva ne samo adekvatnu upotrebu lekova, pravilnu ishranu, obavezne redovne vežbe već i odgovarajući oprez u određenim situacijama, kao što je odlazak kod stomatologa. U stvari, kada je oralna higijena u pitanju, dijabetičari moraju da uzmu u obzir nekoliko ključnih stvari.

Šta je Dijabetes?

Dijabetes je bolest koja se definiše kao visok nivo šećera u krvi. Ovaj poremećaj metabolizma nastaje usled niskog nivoa hormona zvanog insulin ili usled nesposobnosti organizma da ga upotrebi na odgovarajući način. Insulin, kojeg proizvodi pankreas, odgovoran je za pretvaranje šećera u energiju koju koriste sve ćelije ljudskog organizma. Tipični simptomi dijabetesa su pojačano lučenje urina do kojeg dolazi usled glikemije (visokog nivoa šećera u krv), žeđ, pojačan unos tečnosti, zamućen vid, neobjašnjiv gubitak težine i zamor.

Postoje dva osnovna tipa dijabetesa. Dijabetes tipa 1 javlja se kod mlađih osoba, posebno u ranim tinejdžerskim godinama i karakteriše ga potpuni izostanak proizvodnje insulina. Dijabetes tipa 2 javlja se kod osoba starijih od 40 godina i karakteriše ga nedovoljna proizvodnja insulina u organizmu, do koje dolazi postepeno. Većina dijabetičara, skoro 90 procenata, boluje od dijabetesa tipa 2.

Postoje i druge, ređe forme dijabetesa, poput dijabetesa u trudnoći, koji se javlja samo kod trudnica.
Komplikacije kod dijabetesa su ozbiljne. To mogu biti bolesti srca, šlog, otkazivanje bubrega, slepilo i amputacije. Iako je ova bolest i dalje neizlečiva, dijabetičar koji se pravilno leči i koji vodi računa o svom zdravlju može dugo da živi.

Dijabetes i zdravlje usta i zuba

Osobe sa dijabetesom moraju posebnu pažnju da posvete oralnoj higijeni, jer su podložne izvesnim komplikacijama. Glavni oralni problem, koji se javlja kod dijabetičara su infekcije i suvoća usta, što dalje za posledicu može da ima propadanje zuba, bolesti desni i duži oporavak nakon operacije.
Rano otkrivanje ovih problema pomaže da se ublaži većina simptoma. Ukoliko se, pak, predugo čeka, neki od ovih problema mogu ostaviti trajne posledice.

Suvoća usta

Kserostomia je suvoća usta koju izaziva nedostatak pljuvačke ili smanjeni rad pljuvačnih žlezdi koje proizvode pljuvačku. Kod dijabetičara, povećanje nivoa šećera u pljuvačci dovodi do smanjenja količine pljuvačke u ustima.

Suvoća usta može izazvati i nove probleme poput karijesa koji nastaje usled manjka pljuvačke, jer pljuvačka je prirodni čistač zuba. Šta više, smanjena vlažnost usta može da izazove pojavu čireva, gljivičnih infekcija ili da onemogući nošenje proteza i veštačkih vilica. Najbolji način za lečenje kserotomie je pojačan unos tečnosti. U nekim, težim slučajevima, preporučuje se i odgovarajuća terapija lekovima.

Još jedna posledica kserotomie je i sindrom “gorućih“ usta, osećaj peckanja koji se javlja na jeziku i drugim delovima usta. To je bolno stanje koje može biti frustrirajuće za osobu sa ovim problemom. Peckanje može da bude toliko jako da je osećaj isti kao kada se uzme gutljaj veoma vruće tečnosti. Ukoliko je sindrom “gorućih” usta izazvan isključivo kserotomiom, treba se lečiti na prethodno opisan način.

Bolesti desni

Bolesti desni (gingivitis i periodontitis), odnosno parodontološke bolesti, su bakterijske infekcije koje se javljaju oko desni i mogu, eventualno, da prodru u tkiva i kosti, koje nose zube. Ukoliko se bolesti desni ne leče, zubi će na kraju početi da se pomeraju (pokretljivost zuba) ili će u krajnjem slučaju i ispasti.
Dijabetičari su podložniji bolestima desni, jer su osetljiviji na infekcije i period lečenja je kod njih duži. Ukoliko se dijabetes ne drži pod kontrolom, bolesti desni se češće javljaju a štetne posledice teže otklanjaju.
Istraživanja su pokazala da dijabetes i bolesti desni idu ruku pod ruku. Dijabetes povećava rizik od pojave bolesti desni, a bolesti desni, pak, sa svoje strane otežavaju kontrolu nivoa šećera u krvi kod dijabetičara.
Od ključne važnosti je da dijabetičari redovno proveravaju stanje svojih desni i reaguju na svaku pojavu bolesti desni. Stomatolozi preporučuju da se zubne naslage i kamenac koji utiču na zdravlje desni otklanjaju na svaka tri meseca umesto dva puta godišnje.

Higijena i tretman zuba

Obzirom da dijabetes čini zube i desni podložnijim izvesnim oboljenjima, neophodno je posvetiti posebnu pažnju pravilnoj higijeni zuba. Ukoliko se posveti pažnja oralnom zdravlju može se izbeći čitav niz komplikacija koje izaziva dijabetes.
Kada je oralno zdravlje u pitanju dijabetičarima se preporučuje sledeće:

Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, ali najbolje je posle svakog obroka. Korišćenje zubnog konca uz pranje zuba doprinosi da se otklone zubne naslage i komadići hrane koji ostanu između zuba i na desnima. Zbog smanjene količine pljuvačke u ustima koja doprinosi prirodnom čišćenju zuba, za dijabetičare je detaljna higijena zuba veoma bitna.
Bolesti desni mogu da uznapreduju, a da osoba pri tom ne oseća nikakav bol niti da joj krvare desni. Odlasci stomatologu se stoga preporučuju na svaka tri meseca, kako bi se na vreme otkrili prvi znaci gingivitisa, periodontitisa ili karijesa.
Ukoliko pri pranju zuba desni neprirodno krvare, neophodno je odmah konsultovati zubara. Šta više, zubar mora biti obavešten o bilo kakvoj promeni u ustima, poput lošeg ukusa, nedostatka pljuvačke ili pojave belih površina na jeziku.
Dijabetičari o svojoj bolesti i njenom napredovanju moraju da obaveste svog zubara prilikom redovnih kontrola. Istovremeno dijabetičari bi trebalo i da svog lekara obaveštavaju o pojavi bolesti desni.
Uz nekoliko izuzetaka, dijabetičari mogu da se na isti način kao i zdrave osobe podvrgnu zubarskim intevencijama. Stomatolozi obično dijabetičarima preporučuju da se intervenicuje na zubima obave ujutru. Obroci i insulin se prilikom odlaska zubaru uzimaju na isti način kao i obično.

  • U slučaju vađenja zuba ili hirurške intervencije, dijabetičari mogu da očekuju duži period oporavka uz redovne kontrole kod zubara i hirurga. Bilo koja hirurška intervencija moguća je samo ako je nivo šećera u krvi pod kontrolom. U suprotnom, intervencija se mora odložiti, osim ukoliko nije reč o infekciji ili gnojnim čirevima koji se moraju tretirati bez odlaganja.
  • Za dijabetičare je od posebne važnosti da vode računa o ishrani i održavaju težinu vežbanjem. Uz to, održavanje zdravlja usta i zuba, uz pomoć zubara, pomoći će dijabetičarima da sačuvaju zdravlje što duže.
  • Svaki zalogaj stimuliše pljuvačne žlezde da proizvode pljuvačku. Uloga pljuvačke, između ostalog je da delimično očisti usta nakon obroka. Žvakanje žvake zato može da stimuliše pljuvačne žlezde da stalno luče pljuvačku. Na taj način će se delimično sprati ostaci hrane i zubne naslage koje se stvaraju nakon uzimanja hrane.
  • Određene zubne naslage, međutim, mogu biti uporne i lepe se za zube. Sama pljuvačka ne može da ih otkloni te je neophodno i detaljno pranje zuba četkicom i zubnim koncem, kako bi se sprečilo kvarenje zuba, bolesti desni i pojava kamenca.
  • Proteze i ortodontska pomagala (koja nisu trajno pričvršćena za zube) se moraju izvaditi iz usta pre svakog obroka. Uloga ovih pomagala je da zube čuvaju u pravilnom nizu, i nisu namenjena da se sa njima jede. Moraju se nositi uvek, osim prilikom obroka ili za vreme bavljenja sportom.
  • Ne sme se zaboraviti da proteze i druga ortodontska pomagala takođe zadržavaju naslage i komadiće hrane nakon obroka. Zato je bitno da se, pre nego se proteza vrati u usta, zubi posle uzimanja hrane detaljno očiste četkicom i zubnim koncem.
  • Ovaj savet važi i za ostala zubna pomagala koja nisu trajno fiksirana poput štitnika za usta (moraju se nositi prilikom bavljenja sportom) i štitnika za zube. Naravno postoje i posebni štitnici za zube sa kojima se mora jesti ali njihovu pravilnu upotrebu će objasniti zubar koji ih je prepisao.

Ostavi komentar